Промоција вишејезичног речника за архивисте

У Архиву Војводине је представљен (15. октобра 2012)  Речник, у издању Друштва архивских радника Војводине, Нови Сад, 2012, стр. 412

Приредили: Зоран Стевановић, Дејан Јакшић, Сара Самарџић, Розалија Нађ и Зорица Мандић


 

Приручни вишејезични речник за архивисте

Речник за обраду старе архивске грађе на латинском, немачком и мађарском језику

која се чува у архивима у  АП Војводини

 


О књизи су говорили:

Зоран Стевановић, архивиста, уредник и коаутор Речника

Милан Мицић, помоћник покрајинског секретара за културу и јавно информисање

Мр Дејан Јакшић, виши архивиста, коаутор Речника

Весна Башић, архивиста, лектор Речника

Јован Валрабенштајн, виши архивиста, рецензент Речника

 

Приручни вишејезични речник за архивисте

Уз пратећу видео презентацију говорило се о историјском и језичком аспекту старе архивске грађе, из које је прикупљен лексички материјал за Речник, као и о начину припреме Речника и његовом значају за архивистику, лексикографију и српску културу.

Зоран Стевановић је истакао: „да је Приручни вишејезични речник за архивисте у издању Друштва архивских радника Војводине најбољи речник овог типа у целокупној досадашњој српској архивистици и лексикографији. Боље речено, он је први и једини Речник ове врсте код нас.” Такође,  нагласио је да су у Речнику сабрана искуства свих архивиста који су протеклих 50 година, у архивима у Војводини, радили на обради старе архивске грађе. Зоран Стевановић је уједно позвао све сараднике на припреми Речника, а и остале заинтересоване, на даљу сарадњу у припреми другог, исправљеног и допуњеног издања.

Милан Мицић је изнео све похвале и честитке приређивачима и издавачу Приручног вишејезичног речника за архивисте, који су после две године напорног рада довршили овај специјализовани Речник. Он је говорио и о томе да Речник представља јединствени пројекат од посебног значаја за српску културу. Нагласио је, такође, да ће Покрајински секретаријат за културу и јавно информисање увек подржавати овакве и сличне идеје које доприносе развоју и унапређењу струке.

Мр Дејан Јакшић је из историјског угла говорио о старој архивској грађи. Он је извршио периодизацију говорећи да је латински језик доминирао у управи од средњег века  до тридесетих година XIX века, када до 1848. године примат преузео мађарски језик. Мађарски је био доминантан и у периоду од 1861–1918. године. Немачки језик је био у званичној употреби за време цара Јосифа II (1786–1790) и у периоду Српске Војводине. Такође, у току свих ових периода, био је језик засебне војне администрације.

Весна Башић се обратила публици поетски надахнутим, али ипак научно утемељеним излагањем. На тај начин она је опојмила рад архивиста: „Архивисти имају мотив крпљења ’овешталих рупа раздаљине‛, уз примену ’умне игле превода‛. То је својеврстан, деликатан занат, и то тежак. Уз то су, вођени бригом, да им синтакса аналитичких описа предмета, не добије примесе личног ’стила‛ и особина језика са којег се преводи, већ  језичких норми српског еквивалента.” У сличном тону Весна Башић дала је следећу оцену: „Приручни вишејезични речник за архивисте јединствена је слагалица знања и умећа, искуства и љубави за свој посао, у коју су се улиле цедуљице обрађивача архивске грађе током протеклих деценија. Честитајући од срца  генерацији архивиста која је ово спровела у дело, која није сакрила своје опекотине и није препустила проблем другима, сетили смо се и старијих колега, и њихове прве, узоране бразде, која ево богато плодоноси. Праву добробит овог прегнућа осетиће они који долазе.”

Јован Валрабенштајн је показао на делу шта значе вишедеценијско искуство и непроцењиво знање у струци. Са неколико примера прецизно је предочио окупљенима све тешкоће обраде старе архивске грађе и  значајну улогу Речника у овом послу. Јован Валрабенштајн  је резимирао излагања претходних говорника дајући целокупном представљању књиге потребну дозу јасности, али и пријемчивости за публику. То је у његовом говору текло потпуно спонтано и деловало је потпуно једноставно, иако је он мислио другачије: „Посебна је част, али и тешкоћа говорити о нечему потпуно новом у струци где је готово све старо.” Ипак, његово излагање није било формално, већ је својом непосредношћу и духовитошћу одушевио публику. Сплет искуства, енциклопедијског знања и обавезна (очекивана) Јоцина довитљивост и иронија, измамили су осмехе и симпатије код свих присутних.

Представљање књиге је завршено дружењем и неформалним разговором колега.

Промоција Речника

Промоција Речника