Иштван Фодор добитник награде Др Димитрије Кириловић за 2011.

            Фодор Иштван у Историјски архив у Сенти долази 1983. године на место директора и започиње богат и прегалачки рад у архивској делатности. Већ следеће године полажио је стручни архивистички испит а звање вишег архивисте стекао је 1997. године.

            Дугогодишњим радом на челу Историјског архива у Сенти, развијао се заједно са установом, увек инсистирајући на сталном образовању и стручном усавршавању запослених, како би целокупан рад Архива и појединца, резултирао што већим квалитетом. Свестан да су за квалитет рада потребни адекватни услови, успео је да обезбеди додатних 2000 м2 смештајног простора за архивску грађу, опреми га квалитетном опремом и на тај начин обезбеди оптималне услове за чување и заштиту архивске грађе уз истовремено побољшавање услова рада запослених.

            Увек пратећи савремена дешавања, новине и правце развоја архивске делатности у свим њеним сегментима, оформљује информатичко одељење. Ово одељење, савремено опремљено, постаће замајац микрофилмовања и дигитализације архивске грађе која се спроводи и данас.

            Уживајући огромно поверење својих колега, постаје први председник Друштва архивских радника Војводине, након обнављања рада Друштва (2006–2009). У том периоду веома успешно ради на реализацији циљева и задатака Друштва. Један је од иницијатора обнављања публиковања часописа Друштва архивских радника Војводине Архивски анали. Такође, Фодор Иштван је дао значајан допринос који се огледа у обнављању међународне сарадње Друштва са архивским удружењима у окружењу. У овом периоду сарадња се активно развијала на пољу организовања стручних скупова, као што су на пример радионице на тему рестаурације и конзервације и сређивања старије архивске грађе, чији су предавачи биле колеге из Државног архива Мађарске и Архива Главног града Будимпеште. На тај начин, а путем организовања саветовања и семинара, архивска струка је начинила искорак у савремене међународне токове и развојне правце.

            У исто време, не запостављајући научни и истраживачки рад, у земљи и иностранству, аутор је десетине стручних радова и публикација:

 

Улице Сенте, Историјски архив Сента, 1990. (рукопис)

Називи сенћанских улица и тргова, Сента, 1991, серија од 20 чланака у дневном листу Maquar-Szo.

Фодор И. – Валкаи З.: Црква Св. Јосипа у Горњем Брегу, Горњи Брег, 1993. (монографија)

Околности одузимања земљишних поседа у Југославији 1944–1953. године, Шалготарјан, 1994. (стручни рад на конгресу Друштва мађарских архивиста)

Фодор И. – Калмар К.: Житопромет млин у Сенти, Сента, 1994. (на српском и мађарском језику посебно издање – монографија)

Истраживање завичајне историје Мађара у Војводини у периоду 1945–1995. године, Сента, 1996. (стручни рад)

Географско-историјски именик насеља у Војводини, Сента, 1996. (посебна свеска)

Војвођански архиви на прекретници миленија, Њиређхаза, 2000. (стручни рад, конгрес Друштва мађарских архивиста)

Фодор И. – Хајнал Ј. – Слобода Ј.: Монографија Сенте I. Сента, 2000. (уредник)

Фодор И. – Молнар Т.: Историјски архив у Сенти, Сента, 2003. (водич, уредник)

Издања удружења архивских радника Србије / Војводине између 1992. и 2000. године, Будимпешта, 2003 (стручни рад у Levéltári Szemle)

Фодор И. – Апро Е.: Фондови архива у Војводини насталих до 1918. године, Будимпешта, 2008. (водич, уредник и преводилац)

Могућности генеалoшких истраживања у војвођанским архивима, Весприм, 2009, (стручни рад)

Међународна сарадња војвођанских архива, Весприм, 2010. (стручни рад)

Промена империје у Војводини 1944. године, Сегедин – Сента, 2010. (посебна књига, уредник)

Више чланака у Архивском прегледу и у Levéltári Szemle (Стручни билтен Друштва мађарских архивиста). Више преведених реферата са мађарског на српски језик

У штампи: Приручник за сређивање старије грађе (уредник и преводилац)

 

            Свестан значаја и важности образовања, више од 30 година је и сарадник Завода за уџбенике у Новом Саду, преводећи са српског на мађарски језик, превео је више од 40 уџбеника.

            У средини у којој живи и ради, поштован је као врстан познавалац прошлости са одличним организаторским способностима, те је више пута биран за председника, секретара и уредника Монографског друштва Дудаш Ђула у Сенти (1983–2009), које је у том периоду објавило више од 60 публикација на теме из завичајне историје.

            Круну његовог дугогодишњег прегалачког рада украшавају: Про Урбе награда Сента 2002, Спомен плакета Архива Војводине 2006. и Паулерова награда – највише признање архивиста Мађарске 2006. године.

            Фодор Иштван је архивиста који је у дугогодишњој плодној каријери, на најбољи могући начин објединио руковођење Архивом, образовни и научно-истраживачки рад – који свим колегама и сарадницима а посебно млађим генерацијама може бити пример и путоказ, како се у животном и радном веку обједињују важне и ангажовања вредне ствари, у корист струке и шире друштвене заједнице а у исто време се човек обогаћује и оплемењује.