Јован Валрабенштајн

добитник признања Др Димитрије Кириловић за 2011. 

 

 

            Тридесетогодишњи рад у архивској струци, Јован Валрабенштајн је започео 1972. године, доласком у Историјски архив Града Новог Сада на место архивисте, где је остао до 1993. године, када је прешао у Архив Војводине, и остао до пензионисања 2001. године. У Архиву Града и у Архиву Војводине, био је руководилац Одељења за обраду старије архивске грађе.

            Завршивши Филозофски факултет, смер Немачки језик и књижевност, и у исто време зналац и мађарског језика, Јован Валрабенштајн је свој радни век провео у сређивању и обради архивске грађе старије провенијенције, настале у XVIII и XIX веку и писане архаичним језицима и писмима – готицом и старомађарским.

            Дугогодишњи рад на сређивању и обради ове грађе, резултирао је објављивањем научно-информативних средстава (аналитичких инвентара и каталога докумената), који су незаменљиви за кориснике и истраживаче архивске грађе, а тиме је најстарија и највреднија архивска грађа постала доступна:

 

Магистрат слободног краљевског града Новог Сада (1748–1790), Аналитички инвентар, Историјски архив Града Новог Сада, 1982. и 2010.

Илирска дворска канцеларија – Беч (1791–1792), Аналитички инвентар, Архив Војводине, св. 1, 2 и 3, 1996. и 1997.

Комесаријат за Средњу и Доњу Бачку, Сомбор (1849–1853), Аналитички инвентар, Архив Војводине, св. 1 и 2, 1997. и 1998.

Илирска дворска комисија, депутација – Беч (1745–1777), Аналитички инвентар, Архив Војводине, св. 1, 2000.

Магистрат слободног краљевског града Новог Сада (1861–1866), Каталог докумената, Историјски архив Града Новог Сада, 2005.

Илирска дворска комисија, депутација – Беч (1745–1777), Аналитички инвентар, Архив Војводине, св. 2, 2010.

 

            Као врстан стручњак, био је ангажован и на пројекту истраживања архивске грађе југословенске провенијенције у страним архивима у Мађарској и Румунији.

            Јован Валрабенштајн је био активан и у раду Друштва архивских радника Војводине, а посебно су значајни његови прилози објављени у едицији Свеске за историју Новог Сада, и у публикацијама објављеним од стране Друштва за проучавање XVIII века – у издању Завода за културу Војводине. Теме о којима је колега Валрабенштајн писао су есенцијалне као прилози за проучавање локалне историје града Новог Сада и околине а највредније је што презентују документа која говоре о многим темама: организовању војне власти у Петроварадину, њиховој сарадњи са новосадским Магистратом, развоју привреде, изградњи саобраћајница и другом.

            Изузетан допринос Јован Валрабенштајн је дао и као преводилац. Преводећи четири књиге са немачког, у овом послу је спојио своје добре особине које има као зналац језика, изузетан архивиста и по вокацији историчар:

 

Франц фон Штрауб: Историја куге у Срему, Научно друштво за историју здравствене културе Војводине, Нови Сад – Ириг, 1995.

Јохан Шмит и др.: Бачки Јарак 17871937, Месна заједница Бачки Јарак, 2007.

Франц Шамс: Историјат Петроварадина и његове околине, Музеј града Новог Сада, 2008.

Феликс Милекер: Историја Великог Бечкерека 13301930, Историјски архив Зрењанин, у штампи.

 

            Јован Валрабенштајн је у току свог тридесетогодишњег рада оставио дубок траг и умногоме допринео развоју архивске струке. Својим доприносом архивској струци стоји раме уз раме са другим истакнутим архивским радницима архива у Војводини: Средојем Лалићем, Николом Николићем, Јаношем Добошем, Слободаном Радовановићем, Хермином Ђула, Катарином Крајчиновић и другима.

            Као стручњак и заљубљеник у архивистику и историју, и након пензионисања вредно ради на преводу докумената старије провенијенције и редовно се одазива позивима стручних удружења и својих млађих колега, несебично им помажући у савлађивању сложеног посла обраде старих докумената писаних на немачком и мађарском језику.

            Несебичан у дељењу свог огромног знања, Јован Валрабенштајн у наслеђе млађим генерацијама архивских радника, оставља и личну филозофију умећа живљења и рада: како се из дана у дан непрестано учи да сe вреднује, цени, поштује и усавршава архивска струка.