ИЗВЕШТАЈ

са Међународне конференције архивиста Босне и Херцеговине, Хрватске и Словеније, коју су организовали Архивистичко удружење Босне и Херцеговине, Хрватско архивистичко друштво и Архивско друштво Словеније, одржане у Бихаћу 10. и 11. маја 2012. године

 

Теме конференције су биле:

1. Сукцесија архивске грађе бивше Југославије

2. Менаџмент и маркетинг у архивским институцијама

            На самом почетку рада Конференције присутнима су се обратили и пожелели добродошлицу Сејдалија Гушић, председник Архивистичког удружења Босне и Херцеговине; Деана Ковачец, председница Хрватског архивистичког друштва и Гордана Шовегеш, председница Архивског друштва Словеније, који су чинили радно председништво Конференције.

Присутнима су се обратили и Дарио Јурић, министар образовања, науке, културе и спорта у влади Унско-санског кантона и мр Хусеин Рошић, председавајући Скупштине Унско-санског кантона, који је званично отворио Конференцију.

            После отварања Конференције уследило је представљање неколико публикација.

Дарко Рупчић, директор Државног архива Загреб је представио 41. број Гласника архива и Архивистичког удружења Босне и Херцеговине; мр Бојан Стојнић је представио 4. број Гласника Удружења архивских радника Републике Српске; монографске публикације Тврђава Соколац и Границе и територија Босне и Херцеговине од Карловачког мира до краја Првог свјетског рата на старим географским картама (1699-1918) представио је рецензент Нијазија Маслак, директор Музеја Унско-санског кантона, а Изет Шаботић, директор Архива Тузланског кантона је представио књигу аутора Фикрета Миџића и Емина Месића Тврђава Крупа.

            Због новонасталих обавеза најпре је своје излагање под називом Менаџмент у култури изнео др Јадран Антоловић, професор Високе школе за пословање и управљање Балтазар Адам Крчелић из Запрешића, Република Хрватска. Антоловић је говорио о условима и захтевима које мора да испуњава директор – менаџер установе у култури, као и са проблемима са којима се сусреће током руковођења установм културе. По Антоловићу директор установе културе не мора да буде стручњак из области културе већ менаџер. По њему као што је архивиста занимање, тако је и менаџер занимање.

            У оквиру прве теме прво излагање је имао Шабан Захировић, директор Архива Босне и Херцеговине, који је окупљене упознао са својим искуствима у вези са сукцесијом архивске грађе бивше СФРЈ, која је предвиђена Анексом Д Споразума о сукцесији. Основни проблем у том процесу је што сукцесија не подлеже строгим правилима. Заснива се на 3 принципа: принципу територијалне провенијенције, принципу функционалне пертиненције и принципу заједничке културне баштине и административне целине. Преговори о сукцесији архивске грађе су почели 2001. године. Архив Босне и Херцеговине у складу са досада постигнутим резултатима преговора врши фотокопирање архивске грађе која се односи на Босну и Херцеговину. Последњи састанак директора националних архива бивших југословенских република и директора Архива Југославије одржан је 15. априла 2011. године, тада је договорено да се следећи састанак одржи у октобру 2011. године, али он није опдржан.

            Душан Вржина, заменик директора Архива Босне и Херцеговине, саопштио је искуства на фотокопирању архивске грађе у Архиву Југославије, Војном архиву Србије и Архиву Југословенске кинотеке, која се односи на Босну и Херцеговину, истакавши веома коректан однос колега из Архива Југославије. Радна група Архива Босне и Херцеговине је 2001. утрврдила листу потраживања архивске грађе по фондовима и збиркама. Грађа Војног архива Србије је дигитализована захваљујући помоћи Џеферсоновог института. Архив Босне и Херцеговине је успоставио сарадњу и са овим Институтом. Сарадња је успостављена и са Јадран филмом из Загреба, али постоје проблеми око пријема филмске грађе, који су техничке природе.

            Др Драган Матић из Архива Републике Словеније је у излагању под називом Поглед на реализацију споразума о питању наследства некадашње СФРЈ – анекс Д саопштио одредбе анекса овог Споразума, истакао да он као међународни уговор има већу снагу од националних закона, али да истраживачи из Републике Словеније приликом истраживања архивске грађе у Архиву Југославије и Војном архиву Србије наилазе на тешкоће због позивања ових архива на националне законе.

            Др Јозо Ивановић из Хрватског државног архива је у излагању под називом Питање сукцесије архивског градива бивше СФРЈ је истакао да према Анексу Д Споразума о сукцесији архивска грађа настала на територији једне државе треба да се врати тој држави, као и грађа која је потребна тој држави. Архивску грађу са територије других држава треба пописати. За излучивање безвредног регистратурског материјала треба формирати заједничку комисију у чијем саставу би били представници свих бивших република СФРЈ. Затим је указао на недостатак заједничких пројеката који би се односили на послове заштите, истраживања и публиковања архивске грађе бивше СФРЈ. За Хрватски државни архив је много корисније да се направи један такав пројекат који би за резултат имао публиковање или дигитално снимање те архивске грађе него да се у депое Хрватског државног архива пренесе 10 хиљада дужних метара архивске грађе из Београда што изискује огромна финансијска средства за транспорт и смештај.

Др Изет Шаботић из Архива Тузланског кантона je у излагању под називом Утицај сукцесије архивске грађе на научно – истраживачки рад указао да се највећи део архивске грађе који се односи на историју Босне и Херцеговине од средњег века до почетка деведесетих година ХХ века налази у архивима ван Босне и Херцеговине.

Весна Готовина из Архива Републике Словеније је саопштила излагање под називом Искуства Архива Републике Словеније при евидентирању архивске грађе за сукцесију. Највећи проблеми са којима су се суочиле колеге архивисти из Словеније били су рок од 30 односно 50 година кад је у питању војна архивска грађа, током којег архивска грађа није доступна за коришћење и количина архивске грађе која може да се добије на коришћење током једног радног дана.

            На крају првог дана конференције одржан је округли сто на тему Сукцесија архивске грађе бивше Југославије на коме су изнета искуства и ставови о томе на који начин би архивска грађа требало да буде доступна јавности свих држава које су настале на подручју бивше СФРЈ.

            Другог дана Конференције изнета су излагања и одржана дискусија у вези са другом темом конференције.

Мр Петра Ложар из Архива Републике Словеније је у оквиру излагања Маркетинг у архивима? Дали или не архиви успешно комуницирају преко алтернативних медија изнела могућности комуницирања архива преко интернета, е-maila и друштвених мрежа као што су facebook и twiter.

            Мр Фикрет Миџић, директор Архива Унско-санског кантона је у излагању Маркетинг и менаџмент у архивима са посебним освртом на Архив УСК-а упознао присутне са радом Архива Унско-санског кантона у овфим делатностима, издавачкој делатности Архива, изложбама које Архив приређује и сарадњи Архива са медијима, просветним, културним, привредним и другим организацијама.

Др Емин Месић, професор Високе школе за индустријски и пословни менаџмент у Босанској Крупи саопштио је излагање под називом Неискориштене могућности ПР комуникације у промоцији културолошких вриједности друштва. Др Месић је упозорио на незадовољавајући начин представљања догађаја из културе у средствима јавног информисања за које влада мало или никакво интересовање. Да би се прекинула таква пракса потребно је да установе културе имају портпароле односно ПР менаџере који морају да буду образованији од новинара.

            Након завршетка излагања из друге теме Конференције уследила је дискусија о маркетингу, и уопште учешћу архива на друштвеним мрежама. Покрајински архив Марибор и Хрватски државни архив су представили своје facebook профиле.

Нови Сад, 18. мај 2012.

Извештај саставио

Владимир Иванишевић